Brvnara je zapravo simbol višegodišnjeg prijateljstva između Kragujevčana i sela Rudno, koje je počelo još 1951. godine, kada je Radomir Kominac, direktor kragujevačke OŠ „Jovan Popović“, prvi put ovde doveo đake na izlet. Ta deca su kasnije, bar jednom godišnje, svakog leta kampovala na ovoj planini.
“Ja sam na Goliju prvi put došao 1983. godine. Kasnije me je jedna porodica uzela za kuma, te su mi baš oni poklonili plac na kom sam docnije počeo da gradim. Šest godina sam razbijao stenu, svi me odgovarali, ali je meni to bio izazov, prilika za druženje, spoj s prirodom…
Presudila je želja da budem na nekoj tački sa koje se pruža pogledod kojeg zastaje dah. Pa, kako čovek koji pravi kuću na moru želi sa prozora da vidi more, tako sam i ja hteo da vidim ono najlepše od Golije, vrhove Kopaonika,Šare…..
Biciklom sam iz Francuske došao do Srbije, a ni jedno mesto me nije očaralo i zadržalo sem jedinstevene Rudnjanske visoravni koja ostavlja bez daha – priča Predrag….
A svaki slobodan dan koristi da upozna bolje Goliju, istraži okolne šume, pronadje nove slapove, pećine, staze… Priča, punog srca, kako je u slivovima reke Studenica pronalazio potoke pune pastrmke, a voli i da pripitomi divlje životinje.
— Kada nađem tako neku pticu koja je ispala iz gnezda, pokušam da je spasem. Lep je osećaj kada joj rane zacele, a ptica odleprša… Više puta sam bio u opasnosti, zalutao u šumi, a bilo je slučajeva da sam morao tri noći da prespavam u pećini jer je sve zavejalo. Sakupljam biljke, pečurke i sve što priroda uspe sama da izvaja … Pravim kartu životinjskog sveta, koja će jednog dana biti iskorišćena za promociju Golije — odaje delić svojih planova kragujevački prirodnjak…